| |
|
|
|
Историја школе |
| |
|
|
| Захвалност за постојање наше школе
дугујемо пре свега највећем ужичком добротвору, трговцу
Илији |
| Неранџићу. Овај велики човек је својим
тестаментом из 1863. године одредио суму од 4000 дуката
за |
|
|
изградњу прве школске зграде у Ужицу. И тако је 1884.
године, на месту муслиманске
Медресе на Доњој чаршији, почела градња школске зграде.
Уз зграду је купљен и плац
који се простирао до Коштичког потока на западу. Зграда
је била приземна и имала је 7
учионица, једну канцеларију и собу за послужитеље. На
згради је био натпис
"Народна
основна школа".
Број ученика је наредних година растао, да би
1894. године, због нестабилног политичког
стања, нагло опао. Поновно повећање броја ученика се
бележи после мајског преврата
1903. године.
Аустријске власти су за време Првог светског рата дале
школску зграду на коришћење |
| својој војсци. Рад са децом
се одвијао по кућама, а радиле су само учитељице, јер су
сви учитељи били |
| мобилисани. После рата се
рад у школи брзо нормализује.
|
 |
| У годишњем извештају пред
сам Други светски рат, школске 1939/40.
године, стоји |
| назив школе
"Државна народна школа
Краља Петра II".
Школа је имала 4 разреда, |
| и 23 одељења, са укупно 984
ученика. |
| 31. марта
1941. године школа је распуштена због одласка свих
учитеља на војне |
| дужности. За
време рата школа је радила врло кратко. Настава се
највише држала |
|
по кућама просветних радника, који су у најтежим
условима настојали да истрају у љубави према свом |
| послу и деци
коју су учили. Интересантно је да је највеће разарање у
другом светском рату школа |
 |
доживела од савезничког бомбардовања
23. новембра 1944. године, тако да је после
ослобођења требало годину дана да се сва оштећења
санирају. Школске 1946/47. године
школа има 22 одељења, једно специјално одељење и два
одељења забавишта, а похађа
је укупно 945 ученика. Школа је још увек
четворогодишња.
1955. године школа прераста у осмогодишњу и добија
назив "Андрија Ђуровић".
Настава |
| се изводила
у 14 учионице, а 900 ученика је било распоређено у 25
одељења. |
| После
петооктобарских промена 2000. године почиње посебно
поглавље у раду наше школе. Влада |
др. Зорана Ђинђића, свесна огромног
значаја школе као институције, започиње
са улагањем у обнову и развој школства у Србији. Од тада
до данас, окречене су и
офарбане све просторије и све дрвене површине;
реконструисана је и адаптирана
фискултурна сала; комплетно
реконструисано школско двориште и стављена нова
асфалтна подлога и постављени нови кошеви;
инсталирано квалитетно осветљење
спортског полигона; постављен
школски разглас;
мокри чвор измештен у нови део
зграде и тиме добијена још једна учионица;
урађена нова фасада; инсталиран
је |
 |
| видео надзор;
набављено је 14 нових рачунара,
урађен кабинет за информатику и још много тога. |
2002. године
школа мења назив у "Прва основна
школа", а од августа 2005. се
зове "Прва основна школа
краља Петра
II". За свој дугогодишњи рад наша школа је добила мноштво награда и
признања од којих |
|
су
најзначајнија: Орден заслуга за
народ, повеља "Слободан Пенезић
Крцун" и пре свих
Вукова награда.
|
